„Milorad Dodik je nedavno izjavio da može da razgovara sa Elonom Maskom, ali verovatno ne bi razgovarao o bitkoinu, nego o pravim rudama“, kaže za N1 sociolog iz Banjaluke Srđan Puhalo, komentarišući regionalni problem sa iskopavanjem litijuma koje vlasti i u Srbiji i u BiH najavljuju.
Bojazan od iskopavanja litijuma ne postoji samo u Srbiji. Mediji osim „litijumskog saveza Šolca i Vučića“, kako to piše nedeljnik Vreme, ovih dana spominju i slične probleme i BiH.
„Mi čujemo neke stidljive izjave, Dodik je neki dan rekao da može razgovarati sa Elonom Maskom, ali verovatno ne bitkoina, već o pravim rudama. Juče smo pročitali da će iskopavanje litijuma biti po najvećim ekološkim standardima, bojim se kao i kod vas“, ocenio je Puhalo.
Priča o litijumu, dodaje, polako iz Srbije „preliva“ u BiH, odnosno Republiku Srpsku.
„Interesantno je da u onom trenutku kada se govorilo o Rezoluciji o Srebrenici, na toj istoj skupštini RS usvojen je zakon po kome lokalne zajednice prestaju da se pitaju o bilo čemu po pitanju rudarenja. Tako smo mi usvojili ispod žita jedan zakon koji daje sve ingerencije Vladi RS da se pita o rudarenju u RS“, naglasio je.
Puhalo navodi i temu izgradnje minihidroelektrane na izvorištu reke Une.
„To se dešava u Hrvatskoj, ali ljudi koji žive uz Unu su zabrinuti, i sad kreće borba da se to odbrani, tako da mi imamo iste ekološke probleme kao i region. Taj divlji kapitalizam nije stao nego gleda da jami što je moguće više pre nego što odlučimo da postanemo pristojna država“, rekao je Puhalo.
Na pitanje da li veruje u „poštovanje najviših ekoloških standarda“, Puhalo kaže:
„Neko je neki dan napisao: ja ovoj vladi ne bi poverio ni kopanje krompira a kamoli litijuma – i to je nešto što je veoma tačno. Mi, dobar deo društva na našim prostorima nema poverenja u vlasti, pogotovo kada se radi o zaštiti javnog interesa, a tu podrazumeva i ekologiju. Opravdana je bojazan, a s druge strane, kada za to treba da vam garantuje druga država a ne vi sami, onda je tu problem još veći“.
Puhalo ima i predlog:
„Ja bih voleo da vidim da taj Rio Tinto odvede ljude gde on kopa ili je kopao litijum pa da vidimo kako to izgleda, u kom pravcu ide, da vidimo koliko je to što oni pričaju istina, a takođe i da čujemo iskustva tih ljudi iz sredina gde oni kopaju litijum, pa da dobijemo neki stav“.
Ovako, dodaje, čuje se samo gomila buke.
„Ne vidim dijalog stručnjaka, jedni pričaju jedno, drugi pričaju drugo i ne slušaju se uopšte. Sve je više politička borba ko će kome kičmu polomiti, nego što je pitanje rudarenje, odnosno, šta će ostati nakon toga. Tamo gde upadnu te velike pare, od te silne galame i buke ne čujemo argumente, jer su interesi novca vrlo često preči od interesa zajednice“, mišljenja je Puhalo.
Na konstataciju da su mnogi razočarani u EU i Brisel zbog podrške iskopavanju litijuma u Srbiji i s tim u vezi potpisanim memorandumom, Puhalo kaže da se mi „samo igramo približavanja EU“.
„Ili ispunjavanja evropskih standarda. To je sve nešto kao, poenta je da mi kao hoćemo u EU, a oni nam kao ne daju, a ni jednima ni drugima nije stalo do toga. I ovi koraci koje smo do sada imali, više je bila humanitarna pomoć EU nego što smo mi stvarno ispunili neke uslove. A iza tih uslova stoji borba za dušu, kome će se narodi BiH prikloniti – Rusiji ili Evropi. I onda smo u toj borbi spremni na razne kompromise. Mi smo dobili neke stvari, ali nezasluženo“, ocenio je Puhalo.
A agonija se, kaže, nastavlja.
„Izgubili smo 70 miliona evra jer nisu mogli da se vlasti na svim nivoima u BiH dogovore… Treba da se obradujete tome, jer će biti podeljeno na Crnu Goru, Makedoniju, Srbiju i ne znam kome još. Tako da ona fraza o glupim Bosancima itekako stoji. Kada ne možete naći zajednički interes da uzmete 70 miliona evra koje ne morate vraćati, onda preostaje takva etiketa da sami sebe nazovemo“, kaže Puhalo.
S druge strane, navodi, to govori da domaći političari „imaju dovoljno para da im nije stalo da dobiju taj novac“.
„Već da izvode neke svoje političke performanse, u oktobru nam idu lokalni izbori, ne bi li zauzeli što bolju startnu poziciju pre izbora. I zbog toga su spremni žrtvovati taj novac, od kojeg opet građani verovatno ne bi imali koristi, već bi to opet političke partije podelile na sebi svojstven način. A najzanimljivije je to sad ko je kriv i tu kreće sva igranka, svako svakog optužuje“, rekao je sagovornik N1.
Kako je dodae, u toj čitavoj buci ko je kriv, niko da kaže „stanite ljudi, da li bismo mogli nešto da uradimo da uzmemo taj novac“.
„Nego se bavimo sporednim stvarima umesto da budemo pragmatični i da pokušamo da funkcionišemo tako da svi imamo koristi, a da se kompromisi ne shvataju kao poraz. A oni se ne shvataju tako, jer vlastima nije cilj da ovo društvo opstane, samim tim komprimisi nisu poželjni“, izjavio je.
Prema njegovim rečima, čak i kad se desi mali dogovor, onda „to EU diže u nebesa“. „Pa nam je opet neprijatno, nije nam jasno da l’ se sprdaju s nama ili su ozbiljni“
Na pitanje koliko ima pozitivnih primera koji ukazuju na to da može drugačije, Puhalo kaže:
„Mi u svakodnevnom životu, mi mali ljudi, savršeno funkcionišemo, komuniciramo, putujemo, bez ikakvih probelma, i tu gledamo svi da ostvarimo svoj interes, da svi budemo dobri, ali kad to dignete na nivo politike, onda to pukne kao balon od sapunice. Oni nama ne daju da mi tu svoju svakodnevicu vidimo kao nešto što je poželjno. Ja savršeno sarađujem s ljudima iz Sarajeva, ljudi iz Sarajeva savršeno funkcionišu sa ljudima iz Mostara“.
To je, naglašava, paralelna realnost koju žive.
„U realnom životu normalno funkcioniše, ali kad upalite Dnevnik, vidite da od toga nema ništa“, rekao je Puhalo.
