Kako prešešeljiti čorbu

Ima Radarov forum tu nedavnu epizodu gde Cvijetin Milivojević (opet) iznese svoju tezu da je projekat „Milica Saveznica“ mnogo zamašniji od pukog zamlaćivanja kalibra opozicija-pa-nije: on, naime, smatra da je dotična u grande planu viđena za buduću predsednicu republike. Pardon: kaže se budućeg predsednika, pošto je rodna ravnopravnost samo još jedno zavereničko sredstvo protiv srBskog bića kao takvog, je li. Hah, zamisli ti to: Milica Naslednica.

Sve i da Veliki Meštar Sviju Hulja jeste tako nešto zacrtao, moraju se ipak proći kvalifikacije, stilske vežbe na terenu; jedno je biti početno odvojen od pristojnosti i istine, a drugo udaljiti se od njih nekoliko galaksija, do potpunog useljenja u paralelni univerzum gde sram još nije otkriven ni u svom elementarnom obliku. Mora se izgurati kurs „kako se (radi)kalio čelik“.

I evo, imamo čast da gledamo razvoj jedne beščasti u realnom vremenu: MĐS izrekla je nešto što je uznemirilo čak i najapolitičnije ljude koje poznajem; zbog nekih budućih proučavalaca naše žalosne jave, ovde ćemo samo navesti suštinu: užasno stanje u većini porodilišta, a koje nudi i nasilje u svom ol inkluzivu, u stvari se potencira zbog belosvetskog plana da nam se zatre seme.

Nije sasvim jasno htelo li se reći da su strane službe organizovale naša porodilišta tako da ciljano budu mučionica – ili su samo izmislili priču da tu postoje neki zločini protiv ljudskog dostojanstva.

Kako bilo, desio se efekat koji je odonud okeana oličen u frazi „serivo je pogodilo ventilator“ – čitaoci Danasa znaju engleski jer su NATOidni sorošoidi, ali da ipak pojasnimo: ishod je da se bačeni projektil rasprši na sve strane. Shodno tome, MĐS najpre je obezbedila porodilištima ventilatore, zatim i ovaj drugi sastojak recepta.

A onda, u svom saopštenju povodom opšte zgađenosti koje je njena izjava uzrokovala, ministarka (pardon: kaže se ministar) za štamebrigu o porodici kaže da se desila hajka koja poprima razmere ličnog obračuna s njom.

Ironično, stvar stoji upravo suprotno: ono što je MĐS rekla lična je uvreda na račun desetine hiljada žena u Srbiji – ali obračunavanje s izjavom moglo bi biti lično samo kad bi antologijska bljuvotina o kojoj pričamo bila ministarkin autentičan retorski izum, što međutim nije.

Ne laskajte sebi, gospoja ministarka, čak ni Vaša izjava nije Vaša izjava, jer u ekipi kojoj pripadate ne postoji nikakvo sopstvo niti samonikla misao; samo ste izdeklamovali drevni radikalski postulat, onaj što bi stajao već na prvoj strani priručnika za kako biti prosečni Šešelj: sve što ne valja pripiši stranim agentima i agendama, dosoli time da nas neko tamo mrzi jer nam zavidi, i naravno dodaj prstohvat domaće zlonamere i izdajništva.

Na drugoj strani istog štiva ide pouka o tome da svaki put kad se desi da se verbalno zanesete u solaži odvratluka, čak toliko da se i jedan duboko komirani narod načas probudi da bi povraćao, valja reći da je izjava izvučena iz konteksta (videti pod „sto za jednoga“). Čime se sugeriše da na svetu tobož postoji kontekst u kojem to rečeno zvuči iole dobro.

Sve je to već onoliko puta viđeno, staza odavno utabana stopama najboljeg studenta u istoriji šešeljologije – te čaršija osnovano sumnja da je ovaj skandal zapravo scenarisan da nam odvuče pažnju s glavne teme, a svi znamo koja je: rudarsko ropstvo u nastajanju.

I vaistinu, u dizajnu izjave oseća se ta „vrlo Krlo“ aroma predvidljivosti ispižđavačkog dejstva, ono kad je nešto konstruisano tako sočno bezočno da mora da iznervira.

Nije da razumem taktički manevar u kojem masi što te vrlo ne voli ponudiš da te ne voli zbog još nečega, ono kao zapali ambar pa ljudi više neće videti da pored gori cela njiva – ali hej, vidi se da ič nisam marketinški mag. Meni se kanda čini da je to delotvorno taman koliko i ventilator na pedes’ stepeni, no ovi ljudi valjda znaju šta rade, bave se disciplinom sluđivanja raje celog života.

Međutim, nekad se i velemajstori preigraju. Potcene drugu stranu. Razumem: rešavanje požara požarom upalilo je toliko puta da Šahista nema naročit razlog da pomisli kako smo sposobni da se koncentrišemo na dva problema istovremeno.

Ali istina je da čak i ne moramo: može se reći da ortaci, svime što rade, uporno goje jedan kolosalni problem, koji se naprosto zove istorija beščašća. Sve se ovo kamari na istu gomilu, gura u isto bure s verom da je beskrajno kapacitetno i da se u njemu ne može desiti hemijski proces čiji je proizvod destilovani bes.

Ostaje da se vidi još koliko je tona kiseline potrebno da se iz rude gadarita taj proizvod napokon izdvoji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.