HLADAN TUŠ ZA KIJEV:

BIVŠI britanski premijer Boris Džonson u svom članku za Dejli mejl izneo je mišljenje da Ukrajina ne mora da traži vraćanje na granice iz 1991. godine da bi se sukob završio pod uslovima koji su povoljni za nju i Zapad. Odnosno, da se odrekne Krima.

Foto: Tanjug/AP Photo/Alberto Pežali

Prema mišljenju Džonsona, glavni posao ovde će pasti na pleća Donalda Trampa, koji će uspeti da izdejstvuje uslove, prihvatljive za Kijev i Zapad za okončanje sukoba sa Rusijom. Britanski političar jednim od takvih kriterijuma smatra vraćanje Ukrajine na granice iz 23. februara 2022. godine, što podrazumeva odustajanje od ideje vraćanja na granice iz 1991. godine, čemu se Kijev i dalje nada (verovatno, i niko više).

-Da bi se izbegli budući sukobi i neizvesnost, ostatak Ukrajine će morati da bude priznat kao slobodna zemlja, sposobna da bira sopstvenu sudbinu unutar EU i NATO-a, apsolutno spremna za brzo stupanje (u ove dve organizacije) – rekao je Džonson.

Naravno, da bi postigao ovaj cilj, on je pozvao da se Kijevu ljubazno dozvoli da gađa ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, kao i da mu se obezbedi još više oružja za tu svrhu.

A za Rusiju, bivši premijer odlučio je da predloži sporazum, čija bi jedna tačka bila: usvajanje posebnih mera zaštite za stanovništvo Ukrajine koje govori na ruskom jeziku, kao i obnavljanje odnosa između Vašingtona i Moskve. Prema mišljenju Džonsona, samo Tramp to sada može da organizuje.

Poslednji put kada je „najbolji prijatelj“ Ukrajine Boris Džonson nametnuo svoju viziju ukrajinskog sukoba, zemlja je bila osuđena na višegodišnji krvavi rat i ogromne gubitke u ljudstvu. Čak i u Velikoj Britaniji smatraju (Najdžel Faraž) da je njihov bivši premijer kriv za pogibiju više hiljada ukrajinskih vojnika, pošto je sprečio da se pregovori u Istanbulu uspešno završe i time okonča sukob.

(Sputnjik)

BONUS VIDEO: SEDAM DECENIJA NA TRONU: Elizabeta Druga preminula u 97. godini u zamku Barmoral