„Francuska levica nikada nije imala plan za pobedu“: Ko koči formiranje vlade?

Pobeda je bila lakši deo. Ali  nedelju dana nakon što je francuska levica ostvarila iznenađujuću pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima, još uvek ne može da odluči ko bi trebalo da vlada.

Četiri osnivačke stranke alijanse već su izložile najmanje šest kandidata za premijera, od kojih su svi odbačeni, ukazuje Politico.

Čini se da su pregovori u zastoju.

Obično bi se pitanje ko bi trebalo da vodi bilo rešeno pre prebrojavanja konačnih glasova.

Krajnje desničarski Nacionalni skup je predložio Žordana Bardelu za svog kandidata, dok su se centristi okupili oko sadašnjeg premijera Gabrijela Atala.

Novi narodni front (NFP) je sastavljen da se suprotstavi krajnjoj desnici i suprotstavi centrističkom pokretu predsednika Emanuela Makrona.

Međutim, malo ko je predvideo da će takmičenje za koje se dugo nagoveštava da će njime dominirati Nacionalni skup završiti dajući levici šansu da vlada – uključujući, kako se čini, i samu levicu.

Ukoliko NFP uskoro ne uspe da izabere lidera, protivnici levičarskog saveza mogli bi da ponude alternativnu koaliciju i, u tom procesu, slome njenu moć pre nego što njeni članovi uopšte dobiju priliku da zauzmu svoja mesta u Narodnoj skupštini.

Kritičari levičarske alijanse, među njima i Makron, brzo su je kritikovali zbog ujedinjenja pod jednim barjakom uprkos značajnim neslaganjima i po pitanju strategije i politike, uključujući ratove u Ukrajini i Gazi.

Da bi pobiberipo ove podele, NFP je odlučio da ne imenuje vođu tokom svoje kampanje.

Zatim je koalicija osvojila više od 190 mesta u Narodnoj skupštini od 577 članova – dovoljno za pobedu, ali daleko od dovoljnog za osvajanje većine.

Sa kampanjom bez vođe u retrovizoru, i Francuska Nepokorena (LFI) i socijalisti su zatražili pravo da imenuju lidere iz svojih redova.

Francuska Nepokorena tvrdi da ima najveću levičarsku grupu u parlamentu i ukazuje na svoje snažne rezultate na poslednjim predsedničkim izborima;

Socijalisti tvrde da je ta stranka završila na prvom mestu među levičarskim listama na evropskim izborima i da je zabeležila veći porast broja mesta u parlamentu od ostalih partija sa levice.

Francuska Nepokorena je predložila četiri svoja lidera, uključujući trostrukog predsedničkog kandidata Žan-Lika Melanšona, koje su socijalisti odbili.

Socijalisti su se uglavnom zalagali u korist šefa svoje stranke Olivijea Fora, predlog kojem su se predstavnici LFI suprotstavili.

Činilo se da je koalicija blizu postizanja sporazuma krajem prošle nedelje, kada je Fabijen Rusel iz Francuske komunističke partije predložio Huget Belo, predsednicu prekomorske francuske teritorije La Reunion.

Belo je bila poslanica 13 godina, sedeći uz komuniste, ali je potom podržala Melanšona i Francusku Nepokorenu na predsedničkim izborima 2022. i EU izborima 2024. godine.

Ona predsedava pan-levičarskom koalicijom na Reunionu koja uključuje predstavnike socijalista.

Međutim, socijalističko rukovodstvo je na kraju odbilo da podrži Belovu.

Francuska Nepokorena sada pooštrava svoj ton, značajno slabeći izglede za uspešan ishod.

Melanšonov pokret saopštio je da više neće učestvovati u raspravama o formiranju vlade sve dok „Socijalistička partija ne odustane od odbijanja da prihvati bilo koju drugu kandidaturu osim svoje“ i „potvrdi svoju nespremnost da uđe u bilo kakvu vrstu sporazuma sa pro-Makronov tabor“.

Socijalistička partija je u saopštenju od ponedeljka odbacila kritiku da odugovlači pregovore.

U nadi da će LFI vratiti za pregovarački sto, Zeleni, socijalisti i komunisti saopštili su u ponedeljak da su zajedno podneli kandidaturu za potencijalnog premijera izvan političke sfere, čije ime još nije javno objavljeno.

Centristički lideri, u međuvremenu, pomno prate sukobe na levici, nadajući se da će slom pregovora odvući Socijalističku partiju od njenih radikalnijih saveznika i otvoriti izglede za koaliciju koja se proteže od socijaldemokrata do konzervativaca.

Sat otkucava. Novi narodni front se suočava sa prvim rokom u četvrtak, kada novoizabrani poslanici počnu sa radom.

Prva tačka dnevnog reda: izbor predsednika Narodne skupštine, o čemu ni leva koalicija do sada nije uspela da se usaglasi.

Lider francuskog donjeg doma bira se po sistemu glasanja u tri kruga.

Za pobedu u prvom ili drugom krugu potrebna je apsolutna većina; ako se nijedan pobednik ne pojavi, izabran je onaj ko dobije najviše glasova u trećem krugu.

Levi blok, koji je najveći u Narodnoj skupštini, imao bi dobre šanse da pobedi ako se članovi koalicije prihvate nekog kandidata.

Neuspeh da se to učini bi efektivno stavio tačku na sposobnost NFP-a da se predstavi kao kohezivna grupa i vodeća sila u francuskoj politici.