U Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi pola miliona građana. Ovaj broj se ne menja već 10 godina bez obzira što nam mnogo dobro ide a ekonomija nam cveta.

Zanimljivo je da napredna stranka koja slavi 10 godina na vlasti i brojnim uspesima i boljim standardom ništa nije učinila za standard najsiromašnijih u našem društvu.

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR) Izveštaj koji sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, tj. od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.

Cilj Izveštaja je da pokaže koliko su, zbog tih mera, unazađena naša prava na lečenje, obrazovanje, socijalnu zaštitu, pravo na rad, pravičnu zaradu i druga prava iz ovog korpusa ljudskih prava.

Šta pokazuje Izveštaj Inicijative A 11 i CESR?

Osam godina mera štednje najviše su pogodile najsiromašnije građane, prvenstveno one koji su korisnici mera socijalne zaštite.

Broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470 000 (6.8%) i taj broj se ne menja skoro deset godina.

Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad (CSR) je, u istom periodu, porastao za oko 50 000.

Smanjen je i broj stalno zaposlenih u CSR za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika.

Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije.

Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.

– Zašto se odbrana i vojska osnažuju na račun najsiromašnijih građana? Država koja na ovakav način raspoređuje javna sredstva ne može se nazvati socijalno pravednom državom – kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.

I obrazovanje i zdravstvo, dva sektora u kojima ostvarujemo neka od najbitnijih socijalnih prava prava – pravo na lečenje i pravo na obrazovanje – takođe su bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike.

Za osam godina pala su ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020). Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, mi već godinama ulažemo 0,3 – 0,4 odsto.

Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povukli smo još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu – ovo je 16. godina da taj proces traje.

Država plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke. Za deset godina Srbija je potrošila milijardu evra na kazne i penale, a samo 2020. godine taj iznos je bio oko 200 miliona evra!

– Mi smo zemlja koja deset godina ne smanjuje broj siromašnih, a nema strategiju za borbu protiv siromaštva, a pritom smo i zemlja koja je ukinula Tim za suzbijanje siromaštva i socijalnu inkluziju. Da li to znači da za našu državu siromašnih nema? – dodaje Ćurčić.

Inicijativa A 11 i druge organizacije civilnog društva imale su uvid u izveštaj države o stanju ekonomskih i socijalnih prava građana Srbije i tokom ova tri dana pratiće zajedno sednicu i izveštavanje državne delegacije.

Početkom marta Komitet će dati svoje mišljenje i državi Srbiji izdati nove preporuke za unapređenje socijalnih i ekonomskih prava građana.

Izvor: A11

Samo trećina zaposlenih puni budžet Srbije, isti broj nema i ne traži posao

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)