5 најпознатијих бандита који су харали Русијом почетком 20. века

0
107

5 најпознатијих бандита који су харали Русијом почетком 20. века
Историја


Николај Шевченко

Sergey Ginzburg/ Channel One Russia, 2011

У бурним временима почетка 20. века, док се земља ломила у превирањима између Црвених и Белих, у подземљу су владали неприкосновени ауторитети, вође криминалних кланова око којих су се и дуго након њихове смрти испредале легенде.

1. Миша Јапончик (1891 – 1919)

Миша Јапончик

Миша Јапончик

Фотографија из архиве његовог брата Исака

Дрско храбар и необуздан, овај авантуриста је у криминалном свету почетка 20. века оставио неизбрисив траг, довољно снажан да одјекне у популарној култури читав век касније. На врхунцу свог утицаја, од 1917. до 1919. године, Јапончик и његова банда су пљачкали продавнице и фабрике, а једну јавну кућу су преузели за своје потребе и претворили у седиште своје криминалне организације.

„Јапончик је имао добре организационе способности. Зато је постао краљ подземља у Одеси. Одважан, предузимљив, успео је да стави под контролу све лопове у Одеси. У америчким условима би без сумње направио велику каријеру, па би се можда закачио и са самим Капонеомˮ, рекао је познати совјетски певач Леонид Утјосов о гангстеру кога је лично познавао, јер су обојица одрасла у Одеси и имала јеврејско порекло (право име Јапончика је Мојша Јанкељ Виницки).

Мада Јапончик није гајио симпатије према Белогардејцима, није био подесна личност ни за Црвену армију. Његова унутрашња страст према анархији, разбојништву и пљачки није се уклапала у планове бољшевика да одеског гангстера потчине својој новој хијерархији. Краткотрајна веза са бољшевицима окончана је раскидом, када су Јапончик и његова банда одлучили да им је доста ратовања и напустили пук састављен од криминалаца и анархиста. Дезертери су притом отели путнички воз желећи да се врате у родну Одесу.

Међутим, план се изјаловио и Јапончик је убијен када је одред Црвене армије зауставио воз 4. августа 1919. године.

2. Григориј Котовски (1881-1925)

Григориј Котовски

Григориј Котовски

TASS

Ова фотографија угледног политичара, носиоца бројних одликовања за јунаштво у борби, можда изгледа неспојиво са злогласном репутацијом насилног мафијаша, али Котовски је био изванредан у обе своје улоге.

У почетку је своје нападе на трговце и њихове станове, племиће и званичнике, па чак и на банке, правдао користећи револуционарне слогане као параван за пљачку. Котовски је био харизматична личност, што му је омогућило да предводи и контролише друге криминалце, а касније да брзо напредује у совјетском политичком и војном животу.

„Он оставља утисак интелигентне, паметне и енергичне особе. У свом опхођењу покушава са свима да буде префињен, што лако привлачи симпатије… У разговору приметно муца. Облачи се пристојно и уме да се понаша као господинˮ, описан је Котовски у документу тајне полиције. Више пута је хапшен, али увек би нашао начин да избегне затвор.

Док се руским царством ширила бољшевичка револуција, Котовски је стекао тако моћан утицај код нове власти да му је, када га је 1925. године убио бивши сарадник Мишке Јапончика, приређена државна сахрана. Бивши мафијаш је сахрањен у маузолеју који је специјално подигнут за ту сврху у насељу Бирзула (данас Подољск у Украјини).

3. Јаков Кошељков (1890—1919)

Јаков Кошељков

Јаков Кошељков

Archive photo

Овај мафијаш из Москве запамћен је у историји као онај који је опљачкао вођу руске револуције Владимира Лењина.

Кошељков, чије је право презиме било Кузњецов (на руском се новчаник зове кошелёк), одрастао је у породици лопова. Његов отац је био осуђен на прогонство у Сибиру због бројних оружаних пљачки, а син Јаков је кренуо његовим стопама.

До 27. године Кузњецов је био ухапшен и осуђен већ десет пута. Почео је као џепарош на тргу Хитровка у центру Москве. Убрзо је стекао углед међу криминалцима у Москви и успео да формира банду која је терорисала обичне људе, па чак и неке фабрике у Москви.

Након што је ухапшен у фебруару 1908. године, Кузњецов је побегао из затвора убивши једног и озбиљно ранивши двојицу чувара из пиштоља који му је дотурио његов сарадник у векни хлеба.

6. јануара 1919. године Кошељков и чланови његове банде случајно су зауставили кола Владимира Лењина. Они нису знали да ауто припада вођи државе и наредили су свима да напусте возило, које им је било потребно за другу пљачку.

Док је криминалац схватио кога је опљачкао, Лењинови сарадници су већ пријавили инцидент тајној полицији која је почела интензивну потрагу за Кошељковом и његовим саучесницима. Он је успео да измиче полицији још шест месеци, вршећи оружане пљачке и разбојништва. Међутим, 26. јула 1919. године полиција га је дочекала у заседи и убила. Код њега је пронађен Лењинов пиштољ марке Браунинг.ж

4. Николај Савин (1855 – 1937)

Николај Савин

Николај Савин

Archive photo

Нису сви руски криминалци били ниског порекла, бар један међу њима потицао је из племићке породице. Николај Савин је био познат као међународни преварант и опортуниста, али мало је веродостојних чињеница у његовој биографији. Неке приче су толико невероватне да се сматра да су плод фикције.

На пример, прича се да је Савин насамарио америчког милионера тако што му је продао Зимски дворац у Санкт Петербургу (данас део музеја Ермитаж) за неколико милиона долара у кешу. Наводно, Савин је Американцу оставио документ са лажним печатом и подругљиву поруку на руском језику.

Такође постоји прича да је отишао у Осаку и покушао Јапанце да наговори да крену у рат против бољшевика. Затим се, наводно, преселио у Шангај, где је умро у сиромаштву.

Па ипак, најпознатија прича о Савиновим преварама везује се за крађу дијаманата из спаваће собе велике кнегиње Александре Јосифовне, супруге другог сина Николаја I, у Мермерном дворцу. Мада се ова крађа заиста догодила, Савин није чак ни испитан у вези с овим случајем у време истраге која је пронашла другог кривца: великог кнеза Николаја Константиновича који је дијаманте наводно украо да финансира аферу са америчком плесачицом Фани Лир. Савин се ипак често спомиње у контексту овог историјског догађаја.

5. Соња Златна Ручица (1846-1902)

Соња Златна Ручица (Софија Бљувштејн)

Соња Златна Ручица (Софија Бљувштејн)

Павловски И.И.

Једина жена на овом списку могла је по својим криминалним достигнућима лако да се мери са било којим споменутим мушкарцем. Соња Златна Ручица, односно Софија Бљувштејн, била је позната по организацији великих крађа, које су обично имале елементе авантуре. Њени подухвати су карактеристични и по томе што их је увек пратила њена театрална промена изгледа.

Такође је била чувена по свом неодољивом шарму и способности завођења. Чак је успела да наведе чувара да јој помогне при бекству из затвора, у који је доспела због бројних крађа и превара изведених у Русији и другим европским земљама.

1888. године осуђена је на тежак рад и прогонство на острво Сахалин на Далеком истоку Русије. Три пута је покушала да побегне, па ју је затворска управа на крају ставила у окове. У прогонству ју је срео руски писац Антон Чехов и описао њену остарелу појаву као „миша у мишоловциˮ, неупоредиву са некадашњом заводницом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article