Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović jutros je, prema sopstvenim rečima, stavio svoju karijeru na kocku dajući procenu da bi NIS mogao da računa na još mesec dana do tri meseca odlaganja uvođenja američkih sankcija.
„Ukoliko bi do novog odlaganja ipak došlo, to bi Srbiji kupilo dragoceno vreme da uz posredovanje partnera -Mađarske, Hrvatske, možda i novih političkih okolnosti u Vašingtonu- izdejstvuje kompromis, bilo kroz postepeno povlačenje ruskog kapitala iz NIS-a nekim dogovorom, bilo kroz drugačiji aranžman koji bi otklonio pretnju sankcija u potpunosti“, kaže za Nedeljnik Pavle Medić, zamenik glavnog ekonomiste Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).
Sa Medićem smo razgovarali o tri scenarija kroz koja bi mogli da prođu NIS i naša ekonomija.
SCENARIO 1: SANKCIJE ODLOŽENE ILI IZBEGNUTE
„Budući da skidanje NIS sa liste sankcija nije jednostavan proces, čak i posle promene vlasništva, pravno ukidanje sankcija može potrajati mesecima i zahtevati proceduru u američkom Kongresu – što ga čini značajno manje izvesnim“, ističe Medić.
Sa druge strane, ako OFAC odobri i drugo uzastopno odlaganje – a naš sagovornik skreće pažnju da se spekuliše da bi nova licenca mogla važiti i tri meseca- to bi, kaže, bio dobar znak da sankcije možda uopšte neće ni stupiti na snagu.
Ukoliko se scenario bez sankcija ostvari, direktne negativne posledice po srpsko tržište energenata biće izbegnute.
„Snabdevanje naftom ostalo bi neometano. Državni budžet takođe ne bi trpeo vanredne gubitke: nastavio bi da ubira oko 6,5 odsto svojih prihoda od PDV-a i akciza na naftne derivate, kao i oko 0,4 odsto od poreza i doprinosa koje direktno uplaćuje NIS. Naravno, ostalo bi pitanje šta dalje – sama pretnja sankcija time ne nestaje“, upozorava Pavle Medić i zaključuje da bi bilo najbolje iskoristiti taj predah za pronalazak trajnog rešenja.
SCENARIO 2: SANKCIJE NA DO MESEC DANA, MOGUĆI BLAGI RAST SKOK CENE GORIVA
U prvim danima nakon uvođenja sankcija, najveći izazov bi bio nastavak snabdevanja sirovom naftom, ocenjuje naš sagovornik ali i odmah dodaje da Srbija ne bi ostala „suva“ jer bi NIS bi mogao da nastavi da prerađuje naftu koristeći nagomilane rezerve u skladištima, a tu su i drugi snabdevači da „popune rupu“.
„Što se tiče cene goriva, kratkotrajne sankcije bi mogle izazvati blagi skok cena zbog povećane neizvesnosti i prelaska na skuplju uvoznu logistiku, ali ne i dramatičan. Država bi mogla posegnuti za ublažavanjem pritiska – recimo privremenim smanjenjem akciza ili PDV-a na gorivo – ukoliko bi cene počele previše da rastu“, ocenio je Medić.
Pojašnjava da bi, s obzirom na to da bi prekid bio kratak, efekat sankcija na cene bi više bio psihološki i kratkoročan nego što bi odražavao pravu nestašicu.
„Domaće rezerve bi fizički pokrivale tržište, pa ne bi trebalo da dođe do panične potražnje i ekstremnih poskupljenja u roku od nekoliko nedelja“, naglašava zamenik glavnog ekonomiste CEVES u razgovoru za Nedeljnik.
I „udarac“ na republički budžet bio bi, kaže, relativno blag.
„Kako direktan doprinos NIS-a javnim finansijama iznosi oko 0,4 odsto ukupnih godišnjih prihoda budžeta, to znači da je na mesečnom nivou taj udeo 0,04 odsto . Taj deo bi bio ugrožen ako bi poslovanje stalo u potpunosti. Ali u kratkom roku NIS bi i dalje prodavao gorivo iz zaliha, isplaćivao zarade zaposlenima pa bi i nešto od poreza i doprinosa ipak uplatio“, procenjuje Medić.
SCENARIO 3: SANKCIJE TRAJU DUŽE OD DVA MESECA
Ako bi sankcije potrajale duže (nekoliko meseci ili duže), situacija bi postala značajno ozbiljnija, upozorava naš sagovornik.
„Nakon što se iscrpu dvomesečne rezerve, Srbija više ne bi imala pristup sirovoj nafti za svoju rafineriju dok se sankcije ne ukinu. To povlači radikalne promene u lancu snabdevanja energentima i ima potencijalno teške posledice na ekonomiju“, kaže Medić i podseća da bi, bez sirove nafte, NIS-ova rafinerija u Pančevu morala bi da obustavi rad za vreme trajanja sankcija.
To znači da bi prestala domaća proizvodnja benzina, dizela, kerozina, mazuta i petrohemijskih sirovina a snabdevanje tržišta gorivom moralo bi se prebaciti na uvoz gotovih derivata.
U takvom scenariju, a dok se ne uspostave stabilni alternativni tokovi, rizik od nestašica goriva bio bi, kako procenjuje – realan.
„Moglo bi se dogoditi da povremeno nedostaje određenih derivata ili da se uvode restrikcije u prodaji, kao što je ograničenje kupovine po vozilu, kako bi se potrošnja smanjila. Čak i uz maksimalne napore da se uvoz organizuje, cene goriva bi značajno porasle“, navodi Medić mogućnosti u okviru najnepovoljnijeg potencijalnog razvoja situacije.
UTICAJ NA MAKROEKONOMSKU STABILNOST
Upozorava i da bi dugotrajan ostanak NIS-a pod sankcijama imao negativan uticaj na makroekonomsku stabilnost Srbije.
„Malo koja fabrika ili prevoznik može ostati konkurentan uz skok cene dizela od, recimo, 20 do 30 odsto. Neki sektori bi bili posebno pogođeni, kao što su transportna preduzeća, poljoprivreda, hemijska industrija… Moglo bi doći do smanjenja industrijske proizvodnje usled poskupljenja inputa i potencijalnih prekida u nabavci“,
Kada je reč o budžetu, ukoliko se isključe nerealni ekstremi poput potpunog nestanka tržišta goriva, smatra da realnije procene govore da bi mesečni gubitak iznosio između 0,1 i 0,2 odsto godišnjih prihoda budžeta.
„Ukratko, dugoročnije sankcije bi značile dalji gubitak energetske sigurnosti u tekućim gorivima, poskupljenje života za građane i firme i finansijski teret za državu. Rešenje sudbine NIS-a verovatno će se naći tek kada se usklade interesi Beograda, Vašingtona i Moskve – bilo kroz dogovor o prenosu vlasništva, bilo kroz širi politički sporazum u sklopu kojeg bi i NIS izašao iz kolaterale velikog sukoba. Do tada, Srbija će nastaviti da pravi planove za oba scenarija, nadajući se najboljem a spremajući se za najgore“, zaključio je Medić u razgovoru za Nedeljnik.
Post Views: 34
