Протест у Паризу против Макрона

5

На тргу Бастиља у Француској, више хиљада људи протествовало је против актуелног председника те државе Емануела Макрона, захтевајући од њега да поднесе оставку.

На велики скуп грађана позвао је лидер радикалне левице Жан Лик Меланшон, а међу његовим присталицама, на протесту су се нашли активисти за заштиту животне средине, борци против капитализма и други који су желели да изразе своје незадовољство француским председником.

Из Меланшонове странке «Непокорена Француска» поручили су да су демонстранти дошли из 150 француских градова.

На врху камиона налазио се велики балон са натписон «Макроне, поднеси оставку!»

Главни разлог протеста била је реформа закона о раду коју је увео француски председник.

«Нећемо им допустити да испразне џепове сиромашнима како би нахранили богате!», била је порука на лецима које Меланшонова странка делила уочи почетка марша, пренео је Ројтерс.

Меланшон, велики поклоник покојног кубанског лидера Фидела Кастра, нову реформу коју је Макрон јуче званично потписао назива «друштвеним државним ударом».

Окупљања која су француски сндикати организовали против спорне реформе, којом се компанијама дају већа овлашћења да одређују услове за рад, по свој прилици губе замајац, али се Меланшонова партија нада да ће показати да има довољно снаге да учврсти резултате анкета према којима је Меланшон најснажнији противник Макрону.

«Емануел Маркон је почео игру обарања руку са француским народом, али мислим да ми можемо да зауставимо те декрете о реформи рада», рекао је посланик странке Непокорена Француска Адријан Катенан, истакавши да је циљ те странке да се људи који раније нису протестовали убеде да се придруже демонстрацијама.

Макрон је у петак формално потписао пет декрета о измени закона о раду, што је прва значајна економска реформа откако је ступио на чело државе у мају.

Нови прописи, о којима је са синдикатима нашироко разговарано, ограничиће исплату отпремнина приликом отпуштања запослених — што многи сматрају неправедним — и истовремено компанијама дају већу слободу да запошљавају и отпуштају раднике и договарају услове за рад.

Макрон је рекао да ће декрети постати закон у наредним данима, мада ће у пракси почети да се примењују тек након што буду потписани нови декрети који ће детаљније дефинисати нове прописе, а што се очекује до краја године.

Лидери и чланови радничких синдиката који су се успротивили овој реформи — мада нису сви синдикати у потпуности против — организовали су у четвртак протестне маршеве у градовима широм Француске, али је број учесника протеста био много мањи него током протеста пре недељу дана.

Измене закона о раду су прве у низу реформи које је Макрон обећао с циљем јачања економије и смањења незаспослености, а има и планове за измену прописа о социјалним примањима у случају незапослености и пензионим системима, које ће вероватно изазвати много бучније протесте, закључује британска агенција.